Uređenje dvorišta: kako planirati prostor oko kuće

Počinje se posmatranjem. Odakle dolazi sunce tokom dana, odakle duva vetar, gde se zadržava voda posle kiše, koje su vizure lepe, a koje treba zakloniti, gde su komšije. Ove činjenice ne mogu da se pročitaju sa plana, nego se vide na terenu.

Zatim se beleže uslovi: nagib, tip zemljišta, postojeće drveće, priključci i pristup. Sve što je dobro, trebalo bi sačuvati, a ono što stvara probleme rešiti pre sadnje.

Dvorište se organizuje po aktivnostima: sedenje i druženje, igra dece, bašta sa povrćem, mirni kutak, parking i ostava. Svaka zona ima uslove: terasa traži ravnu površinu, senku i blizinu kuhinje, a igralište otvoren i bezbedan prostor.

Staze povezuju zone i prate prirodne putanje. Za jednu osobu dovoljna je širina oko 90 cm, a za komforan prolaz dvoje oko 120 do 150 cm. Staza koja ne ide tamo gde ljudi hodaju brzo ostane neiskorišćena, a trava pored nje utabana.

Ulaz i pristup se planiraju zajedno sa kućom, kao i mesta za kontejnere i ostavu, koja se često zaboravljaju.

Najbolje biljke su one koje odgovaraju uslovima. Autohtone vrste su prilagođene klimi, traže manje vode i održavanja, a privlače korisne insekte i ptice. Biljke se biraju po svetlu i vlazi, a ne samo po izgledu.

Slojevit zasad daje dubinu: visoka stabla, srednje žbunje, višegodišnje biljke i prizemni pokrivači. Mešavina zimzelenih i listopadnih vrsta daje izgled tokom cele godine.

Pri izboru treba razmišljati o konačnoj veličini. Drvo koje je danas malo, za deset godina može da zaklanja prozore, dobija korenje ispod temelja ili baca senku gde ne treba.

Staze, terase i prilazi biraju se prema nameni i klimi. Kamen, beton, termo drvo i šljunak imaju različite karakteristike i održavanje. Površine koje propuštaju vodu, poput šljunka ili ploča sa fugama, smanjuju površinsko oticanje i opterećenje kanalizacije.

Odvodnjavanje se rešava pre nego što se materijali postave. Padovi od kuće, kanali, drenaža oko temelja i mesta gde se kišnica upija ili sakuplja, određuju da li će podrum i terasa ostati suvi.

Isto važi za potporne zidove i ograde: potrebno je proveriti statiku i, zavisno od visine i vrste, da li postoji obaveza prijave ili odobrenja.

Spoljno osvetljenje daje sigurnost i atmosferu. Svetiljke u stazama, uz stepenice i na ulazu štite od pada, a meka akcentna svetla ističu drveće i zidove. Najčešća greška su preveliki i preoštri reflektori koji zasenjuju i smetaju komšijama.

Vodeni elementi, od jednostavne fontane do manjeg jezera ili bazena, unose zvuk i hlađenje, ali zahtevaju održavanje, sigurnost i, u zavisnosti od vrste, projekat i dozvolu. O njima razgovarajte pre nego što se okolina razradi.

Instalacija za osvetljenje i navodnjavanje se postavlja pre sadnje i popločavanja.

Dvorište živi i posle realizacije. Plan održavanja je deo projekta: koliko često se kosi, orezuje i zaliva, da li je sistem navodnjavanja automatski, gde se skuplja lišće i kompost.

Što je dvorište prirodnije i prilagođenije uslovima, to traži manje rada. Mala travnata površina i više višegodišnjeg zasada smanjuju potrebu za košenjem i zalivanjem.

Biljke se menjaju kroz godišnja doba, pa je dobro razmišljati o izgledu dvorišta zimi, a ne samo leti.

Dobar plan pretpostavlja da dvorište nije isto u svakom mesecu. Zato se pri izboru biljaka misli na ceo ciklus: proleće sa cvetanjem, leto sa hladom i zelenilom, jesen sa bojom lišća i zima sa strukturom koja ostaje. Zimzelene i drvenaste biljke daju osnovu, a višegodišnje cvetnice i trave menjaju prizor.

Senka je podjednako važna kao svetlost. Drvo koje leti daje hlad, a zimi propušta sunce, rešava deo problema pregrevanja jugozapadne fasade bez ikakve opreme. Pergola ili senilo na terasi rade isto, ali traže plan i izgradnju.

Isto važi za vodu: kiša koja se zadržava u travnjaku ili u kišnoj bašti koristi biljkama, a ona koja otiče ka kući pravi probleme. Dobar plan zna kuda voda ide u svakom godišnjem dobu.

Ograda i živa ograda prave granicu prema ulici i susedima, ali odluka nije samo estetska. Visina, materijal i položaj ograde podležu pravilima, i dobro je da se pre izgradnje proveri šta propisuje planski dokument i kakva su pravila o rastojanju od međe, posebno za sadnju drveća.

Deca i kućni ljubimci traže bezbedne površine: ograđen deo, meku podlogu i biljke koje nisu otrovne. Bazen, jezero i potporni zid traže posebne mere zaštite, a pristup se rešava ogradom i zaključavanjem.

Osvetljenje i vidljivost su deo bezbednosti: staze i stepenice moraju da budu osvetljene, ulaz treba da bude vidljiv, a biljke ne smeju da zaklone prozore i prilaze. Privatnost se postiže slojevima, a ne zidom: kombinacija ograde, žbunja i drveća daje i zaštitu i izgled.