Otvoreni plan stana: kada ima smisla, a kada ne

Najveća prednost je svetlost i osećaj prostranosti. Kada nestane pregrada, dnevna svetlost stiže dalje u dubinu stana, a pogled se otvara kroz celu prostoriju. Za porodice sa decom to znači i da se kuvanje i boravak dešavaju na istom mestu.

Cena je privatnost i red. Zvuk i mirisi iz kuhinje šire se po celom prostoru, a svaki nered vidi se iz svakog ugla. Ako se u stanu istovremeno radi, uči i gleda televizija, otvoreni plan može da bude naporan.

Zato je prvo pitanje da li vam odgovara način života koji otvoreni plan podrazumeva, a tek zatim kako ga izvesti.

U stanovima postoje zidovi koji nose zgradu i zidovi koji samo dele prostor. Noseće zidove ne uklanja niko bez projekta i saglasnosti statičara, a često ni tada. Pregradne zidove je moguće ukloniti, ali treba proveriti da li kroz njih prolaze instalacije i da li su zaista pregradni.

Prvi korak je uvid u dokumentaciju zgrade i pregled na licu mesta. Ako se zid ipak mora otvoriti ili delimično ukloniti, rešenje se projektuje, na primer čeličnom gredom ili nadvratnikom, uz proračun koji radi konstruktor. Radovi na zajedničkim delovima zgrade, kao i na instalacijama koje su deo zgrade, zahtevaju i saglasnost stanara.

Koji su postupak i dokumenti potrebni zavisi od vrste radova i odluke nadležnog organa, pa se to utvrđuje pre početka radova, a ne tokom njih.

Kada zid nestane, nestaju i njegove instalacije. Struja, utičnice, razvodi vode i grejanja moraju da se preusmere i često se tada otkriva da su cevi na neočekivanom mestu. Zato se plan instalacija radi pre rušenja, a ne posle.

Podovi na kojima se spajaju dve prostorije često imaju različite nivoe i materijale. Treba odlučiti da li se nivoi izjednačavaju, da li se spoj pokriva letvom ili se koristi razlika kao element zoniranja.

Isto važi za plafon: ako je tamo bila greda ili spušteni plafon, njegova odluka diktira osvetljenje i vizuelno razdvajanje zona.

Kada nema zida, prostor se deli drugim sredstvima. Najjednostavnije je nameštajem: sofa okrenuta leđima ka trpezariji sama po sebi pravi granicu. Tepih vizuelno definiše dnevnu zonu, a sto sa visećom svetiljkom iznad njega trpezariju.

Osvetljenje je jedan od najjačih alata. Svaka zona treba da ima sopstveni izvor svetla koji se može nezavisno kontrolisati, jer se tako prostor prilagođava dobu dana i aktivnosti.

Delimične pregrade, poput police, klizne staklene površine ili lamela, razdvajaju bez zatvaranja. Dobro rešenje često nije potpuno otvoren prostor, nego prostor koji se po potrebi može delimično zatvoriti.

Kuhinja je najzahtevnija zona otvorenog plana. Aspirator mora biti kvalitetan i, ako je moguće, sa odvodom napolje, a ne samo recirkulacijom. Aparati sa nižim nivoom buke, ugradni elementi i zatvorene fioke smanjuju zvučni i vizuelni utisak.

Ostrvo ili poluostrvo može da bude vizuelna granica i radna površina u isto vreme, ali samo ako mu raspored ostavlja dovoljno prolaza. Nameštaj i vrata kuhinjskih elemenata treba da se otvaraju bez ometanja kretanja kroz dnevnu zonu.

Na kraju, otvorena kuhinja traži disciplinu u održavanju. Ako vam smeta prizor posuđa u sudoperi, razmislite o rešenju koje ga sakriva, na primer o delimičnoj pregradi ili o sudoperi koja nije okrenuta ka dnevnoj sobi.

Otvoreni plan nije za svaki stan. Ako je površina premala, spajanje može da proizvede jednu prostoriju bez jasne funkcije. Ako se često kuva intenzivna hrana, ako u domaćinstvu rade ili uče ukućani u istom prostoru ili ako vam je važna privatnost, delimično zatvoren raspored može biti bolji.

Treći razlog protiv je konstrukcija: ako zid nosi, a cena i složenost intervencije nisu opravdani dobitkom, jednostavnija je mala prepravka, na primer proširen otvor ili klizna vrata.

Dobar arhitekta ne preporučuje otvoreni plan automatski, nego proveri da li problem koji želite da rešite zaista rešava rušenje zida.

Pravila su korisna, ali odluka se uvek donosi na konkretnom stanu. Nekoliko tipičnih situacija pomaže da se razmišljanje organizuje.

Kada je kuhinja mala i tamna, a susedna dnevna soba svetla, spajanje je obično dobra ideja: kuhinja dobija svetlo, a dnevni prostor dubinu. Kada su obe prostorije male, otvaranje može da dovede do jednog prostora u kojem se ništa ne radi dobro, pa je bolje razmisliti o širokom otvoru ili kliznoj pregradi.

Kada porodica često kuva složena jela, zatvorenija kuhinja sa vratima ili staklom štiti ostatak stana od mirisa. Kada u stanu žive ljudi sa različitim ritmom (neko radi noću, neko uči), zadržavanje barem jednog zatvorenog prostora donosi mir. Spavaće sobe se, po pravilu, ne otvaraju prema dnevnom prostoru, osim ako je reč o garsonjeri.

Dobar test je da zamislite običan radni dan i zapitate se gde se ko nalazi i šta čuje. Ako vam crtež sa otvorenim planom ne prolazi taj test, zid verovatno treba da ostane.