Industrijski enterijer: sirovi materijali bez hladnoće

Osnova su sirovi materijali i vidljiva konstrukcija. Beton, čelik i opeka ostaju onakvi kakvi jesu, bez ukrašavanja. Instalacije se ne kriju nego se uređuju: cevi, kanali i kablovi ponekad postaju deo izgleda.

Za pravi industrijski izgled potrebni su visoki plafoni i velike prozorske površine. U običnom stanu to nije moguće, pa se stil prevodi na manju skalu: nekoliko pažljivo odabranih elemenata umesto celog prostora.

Treba imati u vidu i da su "izložene instalacije" u stanu ograničene pravilima: ono što je u zidu ostaje u zidu, a ono što se vidi mora da bude projektovano.

Beton daje prostoru težinu i smirenost. U stanu se retko koristi masivni beton, jer je težak i traži konstrukciju. Umesto toga koristi se mikrocement, tanak završni sloj koji se nanosi na zid, pod ili nameštaj i daje utisak betona.

Mikrocement traži kvalitetnu podlogu i iskusnog majstora, jer su spojevi i zaštita presudni. Nije uvek pogodan za sve površine, a u mokrim zonama zahteva pažljivu zaštitu.

Boja betona varira od svetlo sive do antracita. Mat završnica najbolje odgovara ovom stilu.

Čelik donosi liniju i preciznost. Tanke crne profile u staklenim pregradama, policama, rukohvatima i okvirima daju prostoru grafički karakter. Industrijski stil voli staklene pregrade sa čeličnim ramom, jer razdvajaju prostor bez gubitka svetla.

Metalni elementi ne moraju da budu crni. Patinirani čelik, mesing ili bakar daju toplinu, a dobro je da ih bude malo i da se ponavljaju, umesto da se mešaju bez reda.

Čelik u stanu mora da bude pažljivo izveden i zaštićen od korozije, što se rešava u projektu i izradi.

Drvo je element koji industrijski prostor čini toplim. Masivni hrast, orah ili reciklirano drvo na podovima, policama, stolovima i zidnim oblogama ublažavaju hladnoću betona i čelika.

Bolje je koristiti drvo sa vidljivom teksturom i prirodnim nesavršenostima. Prirodni ili tamniji tonovi odgovaraju stilu, a lakirana, sjajna površina ne.

Odnos materijala je važan. Kada je beton dominantan, drvo se uvodi u jasnim potezima, kao pod, stolovi ili jedan veći zid, a ne kao puno sitnih komada.

Boje u industrijskom stilu su prigušene: sive, bele, crne i zemljane. Akcenti mogu da budu tamnoplava, maslinasta ili boja cigle, ali u kontrolisanoj količini. Mat površine dobro odgovaraju stilu.

Svetlo naglašava teksture. Metalne viseće svetiljke, šine sa usmerenim reflektorima i zidni zglobni elementi daju funkcionalnost. Toplo svetlo ublažava hladnoću materijala, pa je boja svetla vrlo važna.

Svetiljke sa vidljivim vlaknom daju vintage karakter, ali ih ne treba preterivati: jedna ili dve su dovoljne.

Sirovi materijali su tvrdi i odbijaju zvuk. Beton, staklo i čelik stvaraju jeku, što u stanu brzo postaje naporno. Zato se akustika rešava unapred: tepisi, tapacirani nameštaj, zavese od teških tkanina, akustični paneli iza polica ili na plafonu.

Pod u industrijskom stilu je često hladan. Podno grejanje i toplije materijale na mestima gde se sedi i spava, dobro je predvideti u projektu.

Udobnost je ono što razlikuje industrijski stan od industrijske hale.

Vidljive cevi i kablovi su jedan od prepoznatljivih motiva industrijskog stila, ali u stanu važe pravila. Električne instalacije se po pravilu vode u zidu, a ako se želi vidljiv razvod, on se radi odgovarajućim kablovima i kanalicama, uz projekat i izvođenje od strane stručnog lica. Gasne instalacije se ne diraju i ne prepravljaju bez ovlašćenog izvođača.

Vidljive cevi grejanja i ventilacije mogu da budu deo izgleda, ali se projektuju, boje i štite od korozije, a ne ostavljaju kako ih je majstor postavio. Isto važi za čelične nosače i grede: ako su deo konstrukcije, njihova zaštita od požara i korozije određuje se projektom.

Pravilo je jednostavno: vidljivo ne znači neplanirano. Što je instalacija izloženija, to je preciznije mora da bude izvedena, jer nema šta da je sakrije.

Sirov izgled zahteva preciznost. Mikrocement se lako ruši lošom podlogom i neravnim spojevima, pa ga treba da radi majstor sa iskustvom. Čelični elementi se izrađuju po meri i traže tačne mere, jer se na licu mesta teško prilagođavaju. Staklene pregrade sa tankim profilima traže ravne zidove i podove, a tolerancije su male.

Zbog toga je razumno da se pre izvođenja napravi uzorak na manjoj površini, da se odobri izgled i način spoja, i da se na gradilištu zna ko odgovara za koji deo posla. Detalji kao što su sokla, prelaz između materijala i ugao na kojem se sastaju dva sloja moraju da budu nacrtani.

Industrijski stil se često doživljava kao jeftin jer koristi "sirove" materijale. U praksi je suprotno: što je materijal sirovljiji, to je rad precizniji.