BIM modelovanje: jedan model umesto mnogo crteža

Kod klasičnog crtanja svaki list je poseban crtež. Kada se promeni prozor, treba ispraviti osnovu, presek, izgled i tabelu stolarije, i lako se desi da jedan od njih ostane star. U BIM-u se prozor menja jednom u modelu, a svi crteži se ažuriraju.

Elementi modela nisu linije nego objekti sa svojstvima: zid ima debljinu i slojeve, vrata dimenzije i oznaku, soba površinu. Zato se iz modela mogu izvlačiti i tabele, površine i količine bez prepisivanja.

Konačni crteži su i dalje potrebni, i oni su rezultat modela, ne zamena za njega.

Najveća korist BIM-a je u saradnji. Kada arhitekta, konstruktor i projektanti instalacija rade na usklađenim modelima, kolizije se vide pre gradnje: greda kroz kanal ventilacije, cev kroz stub ili instalacija kroz prozor.

Kolizija koju uhvatite na ekranu košta minut, a na gradilištu košta sate, materijal i svađe oko odgovornosti. Zato koordinacija nije luksuz, nego način da se projekat zatvori bez iznenađenja.

Ona ne dolazi sama od sebe. Traži jasnu organizaciju, dogovor oko formata i redovne provere.

Investitor najviše oseti kroz tačnost i razumljivost. Model se može pregledati u 3D, šetati kroz njega i menjati pre nego što se išta izgradi. Odluke o rasporedu, visinama i materijalima donose se na osnovu slike koja je tačna, a ne na osnovu mašte.

Količine iz modela olakšavaju ponude izvođača. Kada se zna koliko je zidova, prozora i površina, ponude se lakše upoređuju. To ne znači garantovanu uštedu, ali znači manje nagađanja.

Posle izgradnje model može da posluži za održavanje i buduće adaptacije, ako se održava u skladu sa izvedenim stanjem.

Iz modela se izrađuje dokumentacija za idejno rešenje, građevinsku dozvolu i izvođenje. Isti model služi svim fazama, pa se obim posla ne ponavlja. Prikazi i vizualizacije dolaze iz istog izvora, pa se razlike između crteža i slike smanjuju.

Kvalitet dokumentacije i dalje zavisi od projektanta. Model sam po sebi ne daje dobar crtež: potrebno je znanje o tome šta se i kako prikazuje, kako se označava i kako se razlažu detalji.

Zato je standard crtanja deo BIM procesa, a ne naknadna misao.

Kada postoji 3D model, vizualizacije se prave direktno iz njega, i zato tačno odgovaraju projektu. Prikazi enterijera i eksterijera pomažu da se razumeju visine, osvetljenje i materijali pre izgradnje.

Savremeni alati omogućavaju i da se prikaz dodatno obradi, ali je važno da se geometrija modela ne menja, jer se tada vizualizacija udaljava od projekta.

Prikaz mora da pomaže odluci, ne da zavodi.

BIM traži više rada na početku. Model se gradi pažljivije nego brza skica, i zato idejna faza može da deluje sporije. Prednost se vidi kasnije, u koordinaciji i izmenama.

Za jednostavnu adaptaciju ili manju intervenciju, BIM nije uvek najjednostavniji alat. A kada projektanti konstrukcije i instalacija ne rade u modelu, koordinacija se svodi na razmenu fajlova i proveru.

BIM nije zakonska obaveza za porodične objekte u Srbiji. Reč je o načinu rada koji se bira kad donosi korist projektu.

Tok rada u BIM-u razlikuje se od klasičnog u tome što se najpre gradi model, a crteži se iz njega izvlače. U idejnoj fazi model je jednostavan: volumeni, osnove, otvori. Kako projekat napreduje, model se obogaćuje slojevima zidova, stolarijom, nameštajem i oznakama, a svaki list se menja zajedno sa njim.

Konstruktor i projektanti instalacija rade u sopstvenim modelima koji se povezuju sa arhitektonskim. Na redovnim koordinacionim proverama otvaraju se kolizije i dogovaraju rešenja. Kada se nešto promeni, promena se vidi na svim crtežima, a verzije se čuvaju, pa se uvek zna šta je kada izmenjeno.

Na kraju se iz modela izdaju listovi i tabele u dogovorenom formatu. Zbog toga je važno da se standard crtanja (oznake, razmere, legenda) odredi na početku, a ne popravlja pred predaju.

Ako vam je BIM važan, dobro je da pitanja postavite pre ugovora. Koji softver se koristi i da li postoji iskustvo sa projektima sličnim vašem? Kakav nivo detalja nudi model i šta ulazi u isporuku: samo crteži ili i model?

Pitajte ko je vlasnik modela i pod kojim uslovima ga možete koristiti kasnije, na primer za renoviranje ili prodaju. Pitajte kako se rešava koordinacija sa konstruktorom i instalaterima, i da li oni rade u modelu ili samo dostavljaju crteže.

Pitajte i šta se dešava posle izgradnje: da li se model ažurira prema izvedenom stanju. Ažuriran model je najkorisniji, ali traži dogovor i dodatni rad.